ПАРОХИЈАНИ ИЗ ЦИРИХА У ОБИЛАЗАК СВЕТИЊА СВЕТЕ ЗЕМЉЕ

Са благословом Епископа Андреја, парохије Црквене општине у Цириху су организовале ходочашће светињама Свете земље од 29. јануара до 5. фебруара 2017. Група од 42 особе је са оцем Мирославом и ходочасним водичем Срђаном Ратковићем Фукс, прво посетила Његову Светост Патријарха јерусалимског, господина Теофила када је са осталим православним ходочасницима добила Архипастирски благослов. Након тога су обишли светиње путем Св. Саве у 13. веку који је такође након посете Патријарху био у базилици Христовог рођења у Витлејему. Овај лепи храм је саградила Св. царица Јелена у 4. веку. Потом смо посетили манастир Св. Саве Освећеног у којем је Св. Сава на чудесан начин по пророчанству Св. Саве Освећеног у 6. веку добио његов жезал и две иконе: Св. Богородицу Тројеручицу и Св. Богородицу Млекопитатељницу. Наредних дана смо обишли место на којем је Св. Јован Крститељ крстио Господа Исуса Христа у реци Јордану, област Генисаретског језера у којој је Господ највише боравио и чинио велика чуда о којима сведоче еванђески текстови на недељним богослужењима у току литургијске године. Такође смо видели антички град Капернаум, гору Блаженства на којој је Господ изговорио најлепше поуке људима из Еванђеља, Назарет, Кану Галилејску и гору Тавор. Касније смо обишли област у близини Јерусалима: Гору кушања, манастир Св. Јована Хозевита и место где се подвизавао Св. Захарија, отац Св. Јована Крститеља, Витанију и гроб Св. Лазара пријатеља Господњег. Обишли смо и предиван крај изнад Јерусалима где је рођен Св. Јован Крститељ и где је Св. Јелисавета сусрела Пресвету Богородицу. На крају ходочашћа смо пешке видели светиње Јерусалима из времена Господњег уласка у Јерусалим код Златне капије и места Његовог страдања: од Маслинове горе, Кајафине куће – место Петровог одрицања, Христове тамнице до Преторијума и суднице где је Понтије Пилат пристао да се Господ понизи и разапне на Часном Крсту. Сва посећена места су била пропраћена текстовима из Еванђеља и објашњена уз живахну богословску дискусију свештеника и народа са водичен Срђаном. Крај ходочашћа је испуњен свеноћним бденијем и литургијом коју су саборно служили: три епископа, 30 свештеника и 10 ђакона.
Благодаримо Господу који нас је милостиво чувао и очинском љубављу водио путевима Свете земље. Његово присуство је просијавало у неописивој радости коју смо осећали према Њему, према Светој земљи којом смо ходали и једни према другима. Сви ходочасници су једнодушно постили у току недеље и причешћивали се на литургијама у Витлејему, Назарету и Јерусалиму.
Пре повратка у Цирих, свратили смо у место Лида у манастир Св. Великомученика Георгија који је саграђен на имању предака овог великог светог мученика.
Благодаран Богу и дивним парохијанима на лепом, молитвеном и пријатно веселом дружењу.

Разговор са монахом Анастасиосом

Када смо били у цркви Светог Николе и поклонили се моштима Светих мученика персијских, ћутљиви, млађи монах који нас је водио, о. Анастасиос, почео је спонтано да прича са нама. Та се прича одужила да смо закаснили да обиђемо један женски манастир Св. Теодосија. Ипак, овај разговор је био веома поучан. Посебну пажњу нам је привукла његова поука из Старог завета, из Друге књиге Мојсијеве – књиге Изласка. Када је јеврејски народ дошао у обећану земљу и почео да побеђује тамошње народе, моавски цар Балак је позвао чувеног пророка Варлама да прокуне Јевреје. Мада је цар нудио много ласкавих дарова, Варлаам је одбијао да било шта уради јер је осетио да Бог чува тај народ. На крају је пристао да говори, али је рекао да ће оно казати, што му Бог открије у датом тренутку. Он је уместо проклињања, благословио јеврејски народ. Тада га је разочарани цар Балак питао шта треба да уради како би покорио Јевреје? Пророк је казао да је тај народ под Божијом заштитом. Ако неко жели да га покори, треба прво да га одвоји од Бога! Начин како би се то урадило јесте: неморал. Тада је моавски цар Балак послао лепе жене са којима су Јевреји имали незаконите контакте и почели су да губе у борбама због неморала. Тек када су Јевреји поново почели морално да живе, повратили су Божију заштиту која их је чувала од непријатеља. То је била поука нашем српском народу. Ако желимо да будемо под заштитом вишњег Бога, морамо да чувамо добротом и моралом нашу везу са Богом. Када се народ одвоји од Бога, одваја се од своје сигурности и будућности. Све ове неморалне ствари које се дешавају у нашем народу а које телевизија подстиче смишљено пуштајући неморални програм у јавност, тиме само додатно трује морал наших људи. ”Ко жели да покори и уништи народ, цркву и државу, треба само народ да одвоји од Бога!” биле су задње речи младог оца Анастасиоса упућене нашем народу…