Годишњи помен блаженопочившем протојереју Добривоју Ћилерџићу

У среду, 11. маја 2016. године, у храму Васкрсења Господњег у Бечу, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарки Господин Андреј служио је годишњи парастос своме оцу – приснопамјатном протојереју Добривоју Ћилерџићу.

После парастоса је Епископ Андреј одржао надахнуту беседу у којој се захвалио присутном свештенству и верницима на молитвеном учешћу, додавши неколико реченица о животу, делу и историјском мисионарском раду блаженопочившег протојереја Добривоја.

Након парастоса и беседе је приређено послужење за све.

* * * *

Добривоје Ћилерџић рођен је у месту Грачац код Врњачке Бање, Краљевина СХС, 4. априла 1920. године.

После завршеног основног школовања, похађао је државну гимназију у Краљеву, да би потом прешао у Призренску богословију продуживши традицију породичне свештеничке лозе по мајци.

У Призрену се нашао када је избио Други светски рат. Након рата успео је да пребегне 1945. године у јужну Италију и затим од 1947. године је био у северној Немачкој у заједници изгнаничке јерархије Српске православне цркве. Богословске студије наставио је на Универзитету у Минстеру, а 1950. године се оженио Маријаном из породице Приор из Вестфалије.

Рукоположен је од руског епископа Филотеја 1954. године у чин ђакона и одмах потом у чин презвитера. Прва парохија му је била је у Лингену на северу Немачке, да би затим постао парох у Оснабрику где се налазио велики број избеглица.

У сарадњи са истакнутим личностима емиграције отпочнео је изградњу српског православног храма Светог великомученика Георгија у Оснабрику, задужбину Срба у изгнанству коју је касније осветио потоњи епископ западноевропски и новозеландски Лаврентије.

Године 1961. прелази на парохију оца Николаја у Диселдорфу и ту остаје 34 године до своје смрти. Године 1966. О. Добривоје Ћилерџић одликован је протојерејским чином, одлуком патријарха српског Германа, а из руку епископа западноамеричког Григорија. Саградио је у Диселдорфу уз помоћ протестанске и Римокатоличке цркве у Немачкој храм посвећен Светом Сави.

Када је владика Лаврентије 12. маја 1991. године из Америке пренео у Србију тело Николаја Велимировића, тада је и Добривоје Ћилерџић по први пут после 1945. године ступио на тло Југославије и учествовао у чину полагања тела владике Николаја у манастиру Лелић код Ваљева.

За време ратова на простору бивше Југославије, прота Добривоје је са својим сарадницима у Диселдорфу организовао слање помоћи народу у Србији.

О. Добривоје Ћилерџић умро је 11. маја 1995. године у 75. години живота у свом стану у Диселдорфу.Неколико месеци пред његову смрт одликован је Орденом Светог Саве првог степена. Патријарх српски Павле је у својој одлуци о одликовању проте Добривоја истакао је да је прота уложио посебан труд на организовању мисије Српске православне цркве у Немачкој, као на чувању њеног јединства у Западној Европи.

Прота Добривоје Ћилерџић има два сина: јереја Петра Ћилерџића и Андреја, Епископа аустријско-швајцарског.