На месном гробљу у Тителу, у петак 18. септембра, Епископ Андреј је одржао помен новоупокојеној Мири Ђорђевић, супрузи недавно упокојеног бившег Председника Црквене општине Светог Саве у Диселдорфу Душана Левог Ђорђевића. Помену покојне Мире Ђорђевић присуствовали су чланови уже породице. После помена, испред гроба Владика Андреј одржао је беседу осврнувши се на изненадно брзо упокојење бивше председнице Кола српских сестара у Диселдорфу, само месец дана после смрти њеног мужа Душана.
У спомен Мире Ђорђевић,
чланице Српске црквене општине у Диселдорфу и председнице Кола српских сестара
Говoр Његовог Преосвештенства
Епископа аустријско-швајцарског Господина Андреја
на помену Мире Ђорђевић у Тителу
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Драга браћо и сестре, сродници и пријатељи покојне Мире, уважени оче Милоше, нека нам молитве које смо упутили Господу Богу за покој душе покојне Мире буду на здравље и спасење – како нама овде пред њеним гробом, нама растуженим њеним изненадним брзим упокојењем, тако и свима нашим милим у отаџбини и у расејању.
Журио сам, пошто нисам могао да учествујем на неочекиваном догађају изненадне сахране покојне Мире – која је пре само месец дана отпратила свога мужа Душана на вечно почивалиште, да данас, само десет дана после њене сахране, опет допутујем овамо у Тител!
Ми се сада сећамо како смо баш овде отпратили Мириног мужа, и како се она пожртвовала да свога драгог Душана испрати на вечни починак. После сахране, све нас је позвала на трпезу љубави, са њене стране је све било изузетно лепо организовано. Она је храбро носила своју тугу и жалост, али је истовремено била на висини задатка да љубављу прихвати све оне који су дошли да се опраштају од тако заслужног Србина као што је био њен муж Душан Ђорђевић. Журио сам утолико више да данас служим помен Мири пред гробом њеним и Душановим јер сам кроз цео мој живот одрастао у њиховој средини, наиме, као да су Мира и Душан били моја неотуђиви део моје породице, да не кажем мој стриц и моја стрина.
Када се покојни Душко врло рано после Другог светског рата прикључио организацији црквеног живота у Немачкој и постао врло угледан црквени руководилац, Срби у Црквеној општини Диселдорф су се често запитали када ће Душан најзад да се ожени. Били смо пресрећни када смо чули да је Душан, звани Леви, након дужег познанства изабрао Миру за супругу и животну сапутницу. Када сам се овде у августу опростио од Душана, подсетио сам све нас како Душан и Мира додуше нису имали децу своју, али да такав није био њихов пут, већ да је њихова љубав како покојног Душка тако и Мире, била тако велика да је она сијала над свим људима који су с њима дошли у додир. Као врло достојанствени супружници, Мира и Душан су добили велика задужења у Цркви, Душан је је био председник Црквене општине у Диселдорфу, а Мира је била председница Кола Српских Сестара. Мира је наиме, наследила моју мајку Маријану и врло савесно и одговорно стала на челу Кола Српских Сестара, управо врло позитивно је зрачила на остале чланице. Ако је и неки пут морала мало строжије да реагује у руковођењу ове узвишене службе у Цркви, она је имала управо тај ауторитет у духу благости. Јер није увек лако сарађивати са људима. Има момената када се у неким одлукама људи не слажу, међутим, Мира би увек прихватила и мишљења других, те је успела да врло дуго достојанствено стоји на челу Кола Српских Сестара у Диселдорфу, као угледна Српкиња и хришћанка и као сажитељ васцелог нашега народа у Диселдорфу, Келну и њиховој околини. Такође је Мира била мотивисана да са својим мужем и мојим покојним оцем протом Добривојем мисионари и у другим градовима. Колико се само пута одазвала на позиву Цркве да учествује у Црквеним славама у Минхену, Штутгарту, Келну, Дортмунду, Оснабрику, Билефелду…? Колико пута је са радошћу посетила наш дивни Богородични манастир у Химелстиру? Једном речју, Мира је била са својим Душаном, тако можемо да кажемо, један јединствени тандем. Заједно су много много тога покренули. Зато сам био убеђен, да ћемо после Душановог упокојења још често да видимо Миру у акцијама, да заједно са осталим члановима њихове породице редовно дођемо овде на Душанов гроб, да евоцирамо успомене на старе дирљиве дана, да држимо годишње парастосе покојном Душану и настављамо наш национални и културни живот онако како је то Душан волео и примером својим живео.
Нажалост, позвали сте ме и саопштили ту тужну вест не само тужну за мене већ и за све нас који смо Миру познавали и волели. Били сте пажљиви у начину на који сте мени саопштили њено упокојење јер сте знали да не могу да поверујем да ће се Мира тако скоро после Душанове сахране упокојити и да ћу бити тешко погођен и веома ожалошћен. Молим Вас за опроштај што нисам мога да стигнем на сахрану јер сам био на мисионарском путу по Француској и Швајцарској и нисам могао моје термине да откажем. Али сам зато вечерас журио овамо да се благовремено опростим од моје покојне добротворке. Нека би Бог Мири подарио вечни живот, васкрсење из мртвих и награду за све што је чинила у животу, да Господ прими њу као што је рекао у Јеванђељу: У малом си ми био веран слуго, уђи у радост Господа својега! Хвала теби, драга Миро, на свему што си учинила за народ који је живео где си Ти живела, хвала Ти што си свагда зрачила твојим хуманим ликом. Као професионална болничарка си се определила за једну узвишену службу у којој људи који страдају примају добротворство и негу. Оно што си људима чинила, чинила си у осећању да људи на правду Бога страдају и да им треба помоћи. Оно што си у свом свакодневном животу чинила, то си учинила из осећања према Богу на основу твог сопственог духовног живота, што си свагда показала животом твојим у Цркви и око Цркве. Молимо се Богу за Тебе и за све људе, за мученике, за страдалнике, за патнике и за све оне људе који траже помоћ и разумевање. Хвала Вама присутнима што сте вечерас дошли, нарочито надлежном пароху оцу Милошу што брижљиво бди овде над духовним животом у Тителу, као тачка ослонца преко кога увек можемо да сазнамо како тече црквени и духовни живот овде у Тителу. Верујем, иако су се Мира и Душан скоро упокојили, да ће ова гробница остати духовна стража за живот у Тителу, симбол васкрсења и наде за бољи живот. Њиховим молитвама са оне стране ћемо ми сигурно осећати благослов духовног живота и овде у Тителу. Нека би нам Бог подарио да се овде састанемо и убудуће и да евоцирамо успомене на покојну Миру и на покојног Душка настављајући као да су нам рекли: Ево, ту где смо ми сада стали, Ви наставите. То је несумњиво симболично што их видимо овде заједно положене у земљи у Тителу, као да нам поруче да и сви ми будемо заједно. У то име сви да кажемо, Бог да подари вечни живот покојним рабима својим Душану и Мири, сада и увек и кроза сву вечност. Амин.
