У организацији одбора Просвјете у Бечу и Представништва Републике Српске у Аустрији у бечком храму Васкрсења Христовог у уторак, 05. јуна 2018. године, представљен је пројекат „Негујмо српски језик“.
Шеф Представништва РС у Аустрији, г. Младен Филиповић упознао је присутне са пројектом који је покренуло Представништво на иницијативу влада Србије и РС након првог Форума дијаспоре одржаном у Бањалуци. „Пројекат има за циљ да евидентирамо наш потенцијал, односно колико је могуће статистички обухватити нашу децу по покрајинама. На основу тога ће пројекти постојећих школа, као што је Просвјетина, али и новоосниваних бити логистички и финансијски подржани“, рекао је он. Филиповић је указао да Црква има намеру да, у покрајинама у којима наши клубови немају просторије, омогући да се настава одржава у црквеним просторијама. Он је најавио да ће у наредним данима пројекат бити представљен у свим покрајинама. „Очекујемо да се јави што већи број број наших људи да сакупимо што више информација како би могли припремити пројекте по покрајинама“, казао је Филиповић.
„Очекујемо да ће велики број грађана испунити упитнике и да ћемо моћи што пре да рачунамо на подршку Представништва РС“, казао је председник Просвјете у Аустрији Срђан Мијалковић. „За нас Србе који живимо у расејању нема важније ствари од очувања нашег језика. Јако мало се укључујемо у друштвене и све друге процесе, а и мало радимо на остварењу наших националних интереса, а један од њих је да наша деца буду оно шо јесу и очувају свој идентитет и језик“, казао је он. Мијалковић је указао да у Бечу око десет одсто становништва чине Срби, али нису и тако представљени у свим сферама живота и друштва. „Наш глас се не чује тамо где треба“, критиковао је Мијалковић. Такође је навео да у Бечу по многим проценама има око 35.000 ученика и студената српског порекла у аустријским школама и школском систему. Због тога, нагласио је, треба инсистирати на настави на српском, пошто аустријске власти нуде наставу на тзв. „БКС-у“. “Дошао је тренутак да се заједничка борба за наш језик и идентитет интензивира, а први корак је да се грађани укључе, да се прво попуни упитник. Дошао је тренутак да се наша критична маса покрене и почне да утиче на друштвену и социјалну околину у којој живимо“, оценио је он.
