У суботу, 20. јула 2019. године, навршава се пет година од Устоличења Његовог Преосвештенства Епископа Г. Андреја у Бечу.
Од тренутка Устоличења у трон Епископâ аустријско-швајцарских, Владика Андреј је неуморно радио и ради на ширењу Јеванђеља Христовог и на мисији која је преко потребна и нашем народу у расејању. Чињеница је да се у иностранству рађа већ и четврта генерација Срба и да велики број наших верника остаје да живи ван граница своје отаџбине, који су жедни Благе речи Христове.
Владика Андреј свакодневно ради на организацији црквеног живота у подручним земљама Епархије: Аустрији, Швајцарској, Италији и на Малти; путујући из места у место, обилазећи парохије, верни народ, али и локалне и државне властодршце, као и црквене великодостојнике сестринских цркава, одржавајући контакте и дијалог са свим људима добре воље, на добробит, напредак и благостање Цркве Христове и спасење свих верника.
Долгоденствуј, Преосвјашчењејшиј Владико, на многаја љета!
Из канцеларије Епархије аустријско-швајцарске
Животопис Епископа Андреја
Епископ Андреј (Ћилерџић) рођен је 21. августа 1961. године у Оснабрику (СР Немачка), као други син протојереја-ставрофора Добривоја Ћилерџића и мајке Протинице Маријане. Основну школу и гимназију завршио је у Диселдорфу (СР Немачка), а после матуре боравио је годину дана на Светој Гори (1980–1981).
На Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду уписао се септембра 1981., а дипломирао 25. марта 1986. године.
У манастиру Високи Дечани, 7. јануара 1987. године, замонашио га је његов духовник, тада јеромонах, а сада Епископ бачки Г. др Иринеј. У чин јерођакона рукоположио га је 8. марта 1987. године, у храму Светог Саве у Диселдорфу, тадашњи Епископ западноевропски Г. Лаврентије.
Боравио је од 1987. до 1989. године на постдипломским студијама у Солуну (Грчка) и служио две године као јерођакон у храму Свете Софије у истом граду. Од 1989. до 1993. године службовао је као суплент у Богословији у Призрену, где је био и диригент хора богослова.
У чин јеромонаха рукоположио га је 21. новембра 1990. године, у храму Светог Саве у Диселдорфу, тадашњи Епископ моравички и администратор Епархије бачке Г. др Иринеј.
Од 1992. године до избора за Епископа ремезијанског био је сабрат обитељи Светоархангелског манастира Ковиљ у Епархији бачкој.
Од 1993. до 2005. године службовао је као секретар Канцеларије за међуцрквене односе Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве у Београду.
У чин протосинђела произведен је 26. јула 1999. године, а у чин архимандрита 19. августа 2002. године.
Године 2005/2006. боравио је на студијама француског језика у Босолеју / Монте Карлу (Француска).
Од 2006. до 2008. године службовао је као доцент за комуникацију и саветник за запошљавање на Економском институту при Министарству рада града Диселдорфа. Од 2008. године, у својству докторанда и научног сарадника, бавио се истраживањем православне еклисиологије на Институту за православну теологију Универзитета у Минхену.
У мају 2010. године, Професорски савет изабрао га је за асистента на Катедри за православну догматику. У Минхену је богослужио у грчком православном храму Свих Светих, као и у капели Светог Николаја Руске Заграничне Цркве града Минхена.
За викарног Епископа Патријарха српског, са титулом Епископа ремезијанског, изабран је на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржаног у Београду од 16. до 27. маја 2011. године.
Од 2011. до 2014. године био је шеф Кабинета Његове Светости Патријарха Српског у Српској Патријаршији у Београду.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве га је на свом редовном мајском заседању, 24. маја 2014. године изабрао за Епископа аустријско-швајцарског Епархије Аустрије- Швајцарске- Италије и Малте са седиштем у Бечу у Аустрији.
Епископ Андреј говори више страних језика: немачки, грчки, италијански, енглески и француски; служи се руским, латинским, јеврејским и арапским језиком. Познат је као један од најбољих познавалаца црквеног појања, свира гитару, а у народу је познат као одушевљен предавач и надахнут проповедник Христове благовести. Његове беседе се издају у мултимедијском формату званично на интернету.
Током свог дугог служења у Српској Православној Цркви, учествовао је на многим међуцрквеним и међународним конференцијама, у богословским дијалозима и трибинама широм Европе, у Африци и Азији. Био је изасланик Српске Православне Цркве у Светском савету цркава и у Конференцији европских цркава у Женеви. Такође је био члан у званичној делегацији Српске Цркве у Александрији и Цариграду.
У мају 2014. године, на званичан позив његовог родног града Оснабрика, свечано се уписао у златну књигу града.
Члан је више европских мировних иницијатива и удружења: Аустријског форума „Пут наде“ у Грацу, Друштва немачко-српског пријатељства у Минхену (Немачка), Грчког музичког удружења у Минхену, Академије за социјалну, националну и културну сарадњу у Вуперталу (Немачка) и др.
За време несрећног грађанског рата у бившој Југославији, од 1992. до 1995., и 1999. године, био је познат у народу као духовник ратној сирочади, ратним инвалидима и избеглицама које је, као сабрат манастира Ковиљ и службеник Српске Патријаршије, а у сарадњи са црквеним институцијама у Грчкој, Немачкој, Аустрији, Италији и Француској, прихватао и збрињавао.
Устоличење новоизабраног Епископа аустријско- швајцарског Г. Андреја у Бечу, у цркви Васкрсења Христовог, обавило се 20. јула 2014. године у наставку торжествене архијерејске Литургије коју је служио Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско- карловачки и Патријарх српски Г. Иринеј, уз саслужење великог броја Архијереја Српске Цркве и других сестринских помесних Цркава, као и свештенства, монаштва и уз великобројно присуство и молитвено учешће благочестивих верника.
Овом чину интронизације присуствовали су и највиши представници Католичке Цркве Аустрије, државних власти, многих црквених организација и установа из света, као и личности из Србије, Републике Српске, Грчке, Русије, Румуније, Бугарске, Немачке… монаси из светогорских монашких заједница, професори Православног института при Минхенском универзитету, где је архимандрит Андреј спремао докторску дисертацију, представници Светског савета цркава и Конференције европских цркава.