Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја група верника из Беча, предвођена свештеницима Саборног храма, старешином храма Св. Саве, јерејем Филипом Милуновићем, јерејем Миљаном Антићем и ђаконом Миладином Вујковићем, имала је тај Божији благослов да у периоду од 03. до 10. новембра 2019. године, посети највеће хришћанске светиње на подручју Израела и Палестине. Поклоници су се током седам дана – колико је трајало ово путовање, поклонили великом броју хришћанских места које је Својим Божанским стопама утабао најпре Спаситељ света Господ Исус Христос, Пресвета Богомајка, а затим апостоли, хришћански Оци и учитељи Цркве, али и у два наврата наш Светитељ Сава. Групи поклоника из Беча, у Витлејему придружила се и група поклоника из Београда предвођена директором Доброчинства (поклоничке агенције СПЦ) господином Драганом Вукићем и Љубицом Антић.
ПРВИ ДАН – Одлазак у манастир Светог Теодосија. Задужбина је овог великог пустиножитеља из 476. године. У најстаријем делу манастира налази се крипта у којој су се одморили мудраци са истока након поклоњења Богомладенцу.
Потом, одлазак у Јудејску пустињу. Обилазак манастира Светог Саве Освећеног, једног од најстаријих манастира Свете земље, који је саграђен 484. године. Манастир је задужбина Св. Саве Освећеног, монашког узора Светог Саве, првог Архиепископа српског. Поклонивши се на свом поклоничком путовању у Свету земљу 1229. године, Свети Сава српски је на дар добио и свом роду донео Богородицу Тројеручицу и Богородицу Млекопитатељницу, које се данас чувају на Светој Гори.
Затим, обилазак цркве Христовог Рођења у Витлејему. Прву цркву подигао је Константин Велики 326. године. Као највећа светиња у њој је до данас сачувана пећина у којој је дошао на свет у телу Господ Исус Христос.
ДРУГИ ДАН – Одлазак у Вади Келт и обилазак манастира Светог Ђорђа Хозевита. Манастир чува пећину у коју се склонио Свети пророк Илија. Исту ону пећину у којој је Богородитељ Јоаким примио благу вест. У њему су свој молитвени живот скончали велики подвижници попут Светог Јована и Ђорђа Хозевита.
Затим путовање према Јерихону и обилазак манастира Четрдесетнице на Гори кушања. Ова светиња уклесана је у стену изнад једног од најстаријих познатих градова на свету. Чува успомене на кушања Господа Исуса Христа.
Одлазак на Витаавру, место крштења Господа Исуса Христа. Место где се поклоници традиционално погружавају у свету реку Јордан. Такође и на овом месту заједно са својим свештеницима сви до једног су се погрузили у светој води Јордана. Потом је уследио обилазак манастира Светог Герасима, који чува успомену на великог пустиножитеља јорданске пустиње.
ТРЕЋИ ДАН – Одлазак у Витанију и обилазак гроба Лазара Четвородневног. Витанија или Ел Азарија, како се село кроз историју још помиње, место је на коме је Господ Исус Христос учинио једно од својих највећих чуда када је васкрсао из мртвих на очиглед многих, свога пријатеља Лазара који четири дана лежаше у гробу.
Потом, одлазак у Јерусалим и обилазак Маслинске горе са местом Вазнесења. Место Вазнесења, чува последњу Христову стопу. То је место са кога се Господ Исус Христос вазнео на небо 40 дана након славног Васкрсења. О значају ове светиње сведоче остаци некада монументалног храма из времена Константина Великог. Затим, одлазак у руски манастир Вазнесења. Са звоником високим 64 метра доминира окружењем Светог града. У манастиру се налази и капела подигнута на месту где је пронађена одсечена глава Светог Јована Крститеља. Затим је уследио одлазак у Цркву „Оче наш“ – место на коме је настала најлепша молитва у славу Бога. Ту стоји кармелићански манастир, подигнут је 1872. године ктиторством француске племкиње Аурелије Д’оверн. Потом, ход Страдалним путем Господњим и одлазак до цркве Христовог Васкрсења (Гроба), где су се верници на челу са својим свештеницима после вешечасовног чекања поклонили Светом гробу Господњем.
ЧЕТВРТИ ДАН – Обилазак Гетсиманског врта са црквом Богородичиног гроба (Успења), у којој се чува део пећине у коју је било положено тело Богомајке и из које је узнета у славу небеску. Од првих дана хришћанства ова светиња била је и остала једно од најзначајнијих поклоничких места. Данас је гроб 12 метара испод нивоа земље, а иза њега се налази једна од најпоштованијих икона Свете Земље – Богородица Јерусалимска. Обилазак Базилике агоније или Цркве свих нација. Подигнута је у маслињаку чија стабла датирају из Христовог времена. Своје друго име добила је због тога што су многи народи својим прилозима омогућили да буде саграђена. Под њеним кровом налази се камен на коме се Спаситељ молио свом небеском Оцу на Велики четвртак пре него што ће га издати Јуда. Одлазак у руски манастир Марије Магдалине, задужбине руског императора Александра III. Саграђен је између 1885-1888. године. Црква је покривена монументалним позлаћеним луковичастим куполама, које су постале један од симбола града Јерусалима. Потом, одлазак на Сионску гору. Обилазак сале Тајне Вечере у којој је Господ са својим ученицима обедовао пасхалну вечеру на којој је васпоставио тајну над тајнама, Свету тајну Евхаристије. У овој сали десио се и силазак Светог Духа на апостоле у педесети дан након славног Васкрсења. У приземљу зграде у којој је Сала тајне вечере, налази се просторија у којој је по веровању Јевреја сахрањен цар Давид, ујединитељ дванаест јеврејских племена и оснивач јеврејске државе.
Потом, одлазак до Зида плача. Најсветије место јудаизма, једини остатак старозаветног Храма. У истом тренутку он је неотуђив део и историје хришћанства, који нас везује за Богородичин и Христов живот.
ПЕТИ ДАН – МИТРОВДАН– Одлазак на Литургију у Цркву Богородичиног Гроба, где су по благослову Јерусалимског патријарха Теофила, саслуживали и наши свештеници из Беча, и том приликом сви поклоници су пришли и причестили се светим и страшним Христовим Тајнама.
Потом, обилазак манастира Часног Крста, једног од најстаријих манастира, кога је по предању подигао цар Константин Велики. У манастиру се налази место на коме је расло „Лотово дрво“ од кога је направљен Крст на коме ће бити разапет Исус Христос.
Затим, одлазак у Ен Карем, родно место Светог Јована Крститеља и обилазак руског манастира Горња.
ШЕСТИ ДАН – Одлазак на Гору Преображења (Тавор) и обилазак православног манастира посвећеног Светом пророку Илији. На врху ове чудесне Горе Христос се преобразио пред својим ученицима Петром, Јаковом и Јованом. Потом одлазак у Назарет и обилазак православне цркве Св. Архангела Гаврила која чува бунар на коме је архангел Гаврило саопштио Марији благу вест о рођењу Детета и обилазак римокатоличке цркве Благовести у Назарету.
СЕДМИ ДАН – Одлазак на обале Галилејског језера и обилазак Горе Блаженства, украшене цвећем налик рајском врту. Потом одлазак у Капернаум, антички град у коме је живео Свети апостол Петар, у коме се налазе остаци његове куће и синагоге из Христовог времена. Затим, одлазак у Манастир Дванаест апостола који припада Јерусалимској патријаршији, са црквом из 1925. године, која чува успомену на 12 најближих Христових ученика. Том приликом су свештеници даривали поклонике бројаницом, иконицом Пресвете Богородице и календаром Епархије аустријско-швајцарске, као благослов који ће их подсећати на заједничко ходочашће корз Свету земљу којом је ходио сам наш Господ. Потом ручак – риба Светог Петра, а затим одлазак на аеродром Бен Гурион и повратак за Беч у вечерњим часовима.
