Након Литургије 12./25. јануара, када прослављамо икону Богородицу Млекопитатељницу, већ неколико година за редом добијамо податак од неких парохијана да је Свети Сава уснуо у Господу не 14/27 јануара, већ 12/25 јануара, како то правилно раде у Русији.
Заиста, у Руској Православној Цркви се свети Сава прославља 12/25 јануара. С обзиром на то да има чак и свештенослужитеља, који сматрају да је исправније славити успомену на Светог Саву 12/25 јануара, а не како је уобичајено у Српској Православној Цркви 14/27 јануара, сматрамо корисним да по овом питању нешто напишемо.
Животописац и одано духовно чедо светога Саве, учени монах Доментијан, описао је задње дане живота угодника Божијег. Након повратка из Свете земље и боравка у Цариграду, свети Сава је свратио до Трнова у посету бугарском цару Асену. Овај бугарски владар је имао велико поштовање према Светом Сави, а био је такође таст његовом братанцу, српском краљу Владиславу. Након Литургије на Богојављење и Великог освећења воде, угодник Божији се убрзо након тога разболео. Пред саму смрт га посећује бугарски патријарх Јоаким, са којим се братски опростио. Негде око поноћи од суботе на недељу, Свети Сава се причестио. По сведочењу монаха Доментијана, смртни час је наступио “када је прошао дан суботни и кад је приспела недељна ноћ и када је озаравао дан недеље”. Задње речи су му биле попут задњих речи светог Јована Златоустог (+407) ”Слава Богу за све”. Сахрањен је достојанствено у царској цркви светих Четрдесет мученика у Трнову.
Међу историчарима је прихваћено да је година упокојења била 1236. Свети Јустин Ћелијски у Житију светог Саве наводи дан упокојења ”13/26 јануар 1236”. Наш чувени историчар др Ђоко Слијепчевић, помиње разнолико празновање дана светог Саве: ”12. 13., 14., а понегде и 15. јануар”. На истом месту, аутор цитира Д. Анастасијевића који сматра да је 14. јануар дефинитивно одредио 1319. године свети Никодим Архиепископ српски у време превођења и увођења Јерусалимског типика у Србији.
Да ли је свети Сава заиста уснуо у Господу 12/25 јануара или 14/27 јануара, како је то свети Никодим у 14. веку увео у богослужбени поредак Српске Православне Цркве?
Да бисмо одговорили на ово питање, за нас је веома битан податак монаха Доментијана да је време упокојења било ”када је озаравао дан недеље”. Сада се поставља питање који је то био дан и датум, недељу дана после Богојављења у години 1236? Занимљиво је да је 14. јануара 1236. било црквено венчање енглеског краља Хенриха III са веома лепом и веома младом принцезом Елеонором из Провансе у месту Кентербури. Дан њиховог венчања је била недеља.
Из овог посредног податка да је 14. јануар 1236 године био недеља, долазимо до важне потврде да је горе наведено Доментијаново сведочење о дану упокојења, свети Никодим 1319. године исправно одредио да литургијско празновање светог Саве буде 14/27 јануар.
Зашто Руска Православна Црква прославља светог Саву 12/25 јануара?
Свака помесна Црква има право да у складу са својим богослужбеним поретком независно прославља свете осталих помесних Цркава. 13./26. јануар је оданије Богојављења, када се на богослужењу пева празнична – Богојављенска служба, док се светитељске службе изостављају или минимално користе. Такође је корисно да напоменемо да је 14/27 јануар велики празник Грузијске Православне Цркве, с обзиром на то да они тада славе свету Нину (око +339) просветитељку Грузије. Ове две чињенице су утицале да се богослужбено празновање светог Саве помери за 12./25. јануар, а не зато што је свети Сава уснуо у Господу тог датума.
Са великим поштовањем према свима који другачије мисле о датуму упокојења светог Саве, сматрамо да је историјски исправније славити светог Саву 14./27. јануара, како је још давне 1319. године одредио свети Никодим Архиепископ српски.
Протојереј-ставрофор Др Мирослав Симијоновић
Напомена уз фотографију: Највернији лик Светог Саве из манастира Милешеве 13. век.
