Епископ Андреј на свечаностима у Црквеној хуманитарној организацији

У четвртак, 21. јуна 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Г. Андреј присуствовао је свечаном чину одликовања одлазећег директора Дијаконије Аустрије, велечасног пастора Михаела Шалупке (Michael Chalupka). У препуном храму Евангелистичке цркве у Бечу-Гумпендорфу, председник Дијаконије Аустрије г. Роланд Зигрист (Roland Siegrist) предао је заслужном посленику на пољу харитативног рада највише одликовање Евангелистичке помоћне службе у Аустрији, Златни крунски крст (чији су аутори српски радници из Беча!).

После вечерње службе и упечатљиве беседе бившег директора Дијаконије Аустрије, бројнe званицe изразилe су велечасном пастору Шалупки своју најдубљу благодарност за његов ангажман за дијаконију, за црквени живот, за међуцрквене односе и заслуге у цивилном друштву, током 25 година свог преданог служења. Познато је да је Дијаконија Аустрије у почетку настанка парохијског живота Српске Цркве у Бечу и широм Аустрије, после Другог светског рата, била покровитељ српских свештеника и српских вероучитеља на овим просторима.

Поред Преосвећеног Епископа Андреја, евангелистичког бискупа Михаела Бинкера и римокатоличког умировљеног бискупа Максимилијана Ајхерна (носилац ордена Светог Саве 1. степена), међу високим званицама су били и представници државних социјалних служби, као и нова директорка Дијаконије Аустрије госпођа Марија Мозер, пасторина Евангелистичке жупе у Бечком округу Симерингу. У својим обраћањима, сви говорници су подвукли тесну везу Цркве са хуманитарним и социјалним службама.

У многим признањима, одлазећем директору су упућене речи дивљења, јер је увек јасно сагледавао ситуације у којима треба помоћи ближњему, при чему је управо видео оне људе које ми обично и не видимо. Михаел Шалупка је дао Дијаконији Аустрије јасно лице и јасан глас, не само у добрим данима, већ и када су се осећали „ветрови противљења“. Рад пастора Шалупке остаће упамћен због његове солидарности у поштовању и у храбрости, увек посвећен фактима, тражећи разумевање и саосећање са страдалницима. Једном речју, Михаел Шалупка је свагда помагао у “ношењу крста брата својега” (Мк. 15,21).