Владика Андреј приредио пријем за избеглице из Украјине

По ранијем договору, уочи Господњег празника Преображења, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Г. Андреј позвао је украјинског свештеника јереја Сергија Шулгаха који привремено опслужује украјинске избеглице у Бечу, да са својим верницима посети Владичански двор Епархије аустријско-швајцарске.

После свечаног вечерњег богослужења, 18. августа у 18 часова у Саборној цркви Светог Саве у Бечу, Владика је са одређеним бројем верника из Украјине, придошлих из несрећног рата, на челу са својим пастиром оцем Сергијем, одржао духовно сабрање у свечаној сали Владичанског двора. Најпре је Владика својим пострадалим гостима упутио срдачну добродошлицу, а затим је одржао кратко предавање на тему: Православље и Света Гора. У наставку је уследила дискусија о значају одржавања чврсте вере у Бога макар и у најкритичнијим моментима, као што је актуелна трагедија опустошења Украјине.

После пријатне дискусије и изношења многих примера чврсте вере од стране украјинских верника, у свечаној сали је приређено мало послужење. Затим је Владика све позвао у трпезарију на вечеру и напослетку на дружење у просторијама Епархијског центра.

Сабрању је присуствовао надлежни привремени парох у Бечу отац Сергије са својом супругом Соломијом, а вероучитељ из Беча дипл. теолог Драган Керчуљ је испомагао превођењем на руски језик. Епископ је и овом приликом верницима из Украјине свесрдно исказао дубоко саосећање за њихову патњу као и за страдања ближњих који су остали у Украјини. И овом сабрању присуствовале су искључиво жене и деца јер су њихови мужеви и очеви приморани да остану у рату у Украјини. На крају овог лековитог сабрања, Епископ је још једном упитао вернике за предлоге и потребе за нормално одвијање богослужбеног живота украјинске традиције у Бечу. И овом приликом је једнообразно и сагласно било речено, да се у Бечу ова питања искључиво регулишу преко надлежног Епископа Московске патријаршије, Владике Алексија. На крају су драги гости заблагодарили Епископу и Српској Цркви на бризи која се не завршава само на речима, већ на конкретним делима подршке и бриге за ближњег свог у невољи, у којој је могао бити свако од нас.

***