Прослава хришћанског Празника над празницима, који је основа новозаветне проповеди и вере у спасење, свечано је прослављен у Српској Православној Црквеној општини “Монах Симон” у Ст. Галену. Сводови овог храма били су премали да приме мноштво озарених верника, који су свечано обучени и молитвено устрептали похрлили у његово окриље. Јединствена фрескоосликаност унутрашњости храма додатно је појачавала свечаност ускршњег богослужења. Протојереј Љубомир Котарчић служио је и поноћну литургију пред великим бројем верника, а на јутарњем богослужењу се није, буквално, могло ући у Цркву. Тешко је речју пренети незаборавну литургичку свечаност која се обилно изливала на присутне вернике. Након завршетка литургијских чинова пропраћених читањем делова Јеванђеља, и читања Васкршње посланице Патријарха Иринеја, верници су смерно и богобојажљиво, прекрштених руку на грудима, прилазили животодавној причесничкој Чаши и узимали хлеб и вино, односно Тело и Крв Христову. Радост коју доноси највећи хришћански Празник осећала се у душама верника, а она је носила и поштованог санктгаленског пароха, на чијем се лицу није видео умор све до послеподневних часова. Иако је све парохијане чекала богата трпеза у властитим домовима, многи од њих нису могли да пропусте прилику а да, макар на часак, само наздраве своме дугогодишњем духовнику.
Посебно надахнути били су чланови санктгаленског црквеног хора на челу са Радинком Дамјановић, том школованом хорискињом, која свој богомдани таленат непрестано усавршавала код најчувенијих професора црквеног хорског певања, попут на пример академика Димитрија Стефановића, а и данас то чини. Сврха црквеног појања јесте да одвуче мисао и осећање оних који се моле од свега страсног, земаљског и да га узведе до небеског, које је ослобођено од сваке страсти. Хорска ускађеност са деловима литургије била је на завидној висини и чула се и ван храма, што је оснаживало везу молитевеника са Силама Висине. Хорско певање се складно хармонизовало са сведуховном структуром Службе коју је парох о. Котарчић полетно служио уз саслужење својих помоћника.
Родитељи највише доводе своју децу у цркву за Ускрс, што се догодило и овога пута, а она су се највише радовала шареним јајима и ускршњим поклонима којим ова Црквена општина за велике празнике увек обрадује своје најмлађе. Јаје као централни симбол Ускрса и симбол живота није чинило радост само деци већ и одраслима. Председник Црквене општине Нико Шикман, који је бдео 22 године да црквени живот у овом делу Швајцарске буде што богатији и садржајнији увек је у црквеном хору и са својим парохијанима, па тако и овога пута.
Један незабораван дан и једно васкршње јутрење које нас је, и овога пута, подсетило на приповетку Лазе Лазаревића “Први пут с оцем на јутрење” и поткрепило наду у повратак православних Срба у крило Своје Цркве.
текст припремио: Мр Живко В. Марковић, проф. у пензији
