У понедељак, 16. октобра 2017. године, у Институту за источне цркве у Вирцбургу, као изасланици Његовог Преосвештенства епископа аустријско-швајцарског и администратора епархије франкфуртске г. Андреја, старешина штутгартског храма, протојереј-ставрофор Борисав Симић и г. Марко Делић, докторанд Евангелистичког теолошког факултета Универзитета у Тибингену, присуствовали су предавању проф. др Карла Кристијана Фелмија, дугогодишњег професора Универзитета у Хајделбергу и Ерлангену, историчара богословља хришћанског Истока. Предавање на тему Православље и реформација заинтересовало је велики број личности различитих професија и занимања. После уводне речи научног саветника Института, угледног патролога проф. др Франца Динцла (Franz Dünzl), господин Марко Делић одржао је поздравно слово у име епископа Андреја. У уводној речи, он је подсетио да је епископ Андреј у вирцбуршком Институту, у својству гостујућег предавача, пре извесног времена држао запажено предавање.
Након поздравног слова уследило је веома прегледно и кохерентно предавање проф. Фелмија. Оно што је дало посебан печат излагању јесте чињеница да је, након дугогодишње успешне каријере евангелистичког теолога, од ране младости заинтересованог за православље, Карл Кристијан Фелми примио православље и чин ђакона. Историјски гледано, др Фелми започео је представљањем Лутерових скромних знања о православљу, које је у оквиру његових полемичких радова служило претежно као добар полемички моменат расправе са римокатоличким теолозима. Након Лутера, Фелми се осврнуо на догматолошке радове познатог лутеранског теолога, усто и класичног филолога и хуманисте, Филипа Меланхтона (1497-1560), који је у својој Апологији цитирао делове Златоустове Литургије, импресиониран чињеницом да се упокојени помињу заједно са светима и да нема ни помена о учењу о чистилишту. Након Меланхтона, Фелми се задржао и на првом значајном протестантском познаваоцу Православне Цркве, Давиду Хитреусу (1530-1600), лутеранском реформатору друге генерације, угледном професору у Ростоку.
У другом делу предавања, предавач је указао на некритичко реципирање протестанстког и римокатоличког исповедања вере у 17. веку, за време кијевског митрополита Петра Могиле. Користећи terminus technicus Георгија Флоровског – псеудоморфоза православне теологије и етоса – предавач је представио још неколицину карактеристичних примера деспиритуализације православне богослужбене праксе, у којој се од 17. века на литургијске речи почиње гледати принципом ex opere operato. Инсистирајући на томе да је дијалог важан, али да је критичка дистанца неизоставан предуслов истинског дијалога, као пример од значаја Фелми је навео тзв. Париску школу руских емиграната, који су реципирали научно-методолошке оквире историјско-критичке методе, допунивши је и неопходношћу духовно-анагошке надградње. Докториравши на тему руских црквених проповеди из друге половине 19. века, а хабилитирајући на тумачењу православне Литургије, посебно упечатљиви су били Фелмијеви осврти на филокалијску руску традицију и руске старце.
Након предавања, у пријатном разговору са предавачем и осталим учесницима, о. Борисав и господин Делић задржали су се на пријему код директора Института, др Томаса Марка Немета, доброг познаника владике Андреја. Господин Немет их је повео у обилазак зграде ове универзитетско-црквене установе. Посебну драгоценост представљало је разгледање институтске читаонице и библиотеке, која обилује изворима и критичким издањима дела светих отаца.
Уз обостране позиве на присну сарадњу и молбу да новом администратору Епархије франкфуртске и све Немачке пренесу најсрдачније поздраве сарадника овог Института, представници епископа Андреја кренули су натраг, у нади да су на достојан начин представили епархију и епископа лично.
Марко Делић,
докторанд Евангелистичког теолошког факултета Универзитета у Тибингену
