Мултимедијални програм „Долина краљева – епоха Немањића“ одржан је у организацији СПКД „Просвјета“ у Бечу, 12. маја 2018. године, у оквиру „Сусрета и разговора“, у просторијама храма Светог Саве у трећем округу.
Овог пута тема разговора била је епоха Немањића, о којој су говорили еминентни гости и добри познаваоци теме: проф. Срђан Мијалковић, Тања Јанковић, филолог, Јања Тодоровић, књижевница, Душан Тодоровић, дизајнер и проф. Светлана Матић.
Мултимедијални видео пројекат и приказани кратки филм , чији је аутор Душан Тодоровић, бави се улогом најславније српске династије и њеним значајем за државотворну историју, културу, духовност и уметност код Срба. Изванредан програм употпунило је визуелно и звучно оживљавање једног од најбитнијег историјског раздобља, владарске лозе која је столовала српским земљама више од два века и дала једанаест владара који су од рашких великих жупана, постали краљеви и цареви, али и светородни Немањићи.
Јања Тодоровић, ауторка књиге „Анђео покајања“ је у свом обраћању посебно нагласила да ниједна држава на свету, осим Србије, није дала 12 владара из исте лозе, који су се пред смрт замонашили, а потом су након смрти канонизовани за светитеље. „Немањићи су дали идентитет српском народу. Завештали су српском народу, државотворност, црквеност и задужбинарство. Земљу су учинили независном. Једини су градили задужбине и ван граница своје земље: у Далмацији, на Светој Гори, Палестини… Срби су народ који воли своје Немањиће, а Свети Сава је духовна светлост Срба. Он има универзалну димензију. Пет наших манастира, које су саградили Немањићи, светска су културна блага под заштитом УНЕСКО-а“, закључила је књижевница Тодоровић.
Татјана Јанковић, филолог из Београда, која је у оквиру ове посете одржала и час калиграфије полазницима „Просвјетине школе српског језика“, у свом обраћању је истакла: „Ова путујућа изложба има тематски оквир и тему Немањићи, која је као и бројно српско књижевно благо, запостављена. Свети Сава је био визионар и знао је која је важност књиге, па се у његово време писало на пергаменту у манастирској преписивачници. У хиландарској ризници има преко 11 000 страна писаних руком. Наш задатак је да осветлимо значај записа у средњем веку, а на нама је да сносимо личну одговорност за оно шта пишемо и како говоримо. Наш српски народ има сјајну прошлост, законе и црквену историју“.
Као мало изненађење, проф. Мијалковић, председник Друштва је истакао да ће се Др Вјери Рашковић, доајену српске културне сцене у Бечу и једној од утемељивача „Просвјете“ уручити Повеља „Просвјете“ 16. јуна, за допринос у раду Друштва на очувању српског језика и ћириличног писма. Др Вјера Рашковић Зец се, у свом обраћању присутнима, посебно захвалила Др Зорици Мијалковић као најхуманијем лекару у Бечу, Срђану Мијалковићу и „Просвјети“, који су, уз књижевност којом се бави, били спас за све , како је рекла, њене животне трауме.
Након официјелног дела програма настављени су разговори уз потписивање књига.
Тања Јанковић је сутрадан у недељу одржала радионицу калиграфије за децу, полазнике „Просвјетине школе српског језика“, која је изазвала велико интересовање и одушевљење присутних малишана, али и бројних одраслих пријатеља нашег језика и ћирилице.
