Берн

Црква светих Кирила и Методија

протопрезвитер Станко Марковић –
Архијерејски намесник за Швајцарску

Адреса канцеларије:
Postfach 7846, 3001 Bern
тел./факс: +41 31 3018863
моб.: +41 76 5791033
е-пошта: stanko.markovic@spcobern.ch

Црква у Белпу:
Aemmenmattstrasse 12,
3123 Belp

Црква у Солотурну:
Franziskanerkirche,
Barfüssergasse 26,
4500 Solothurn

Website: www.spcobern.ch


Историјат Црквене општине у Берну и парохије Свети равноапостола Ћирила и Методија

Почетак досељавања Срба у Швајцарску и у Берн

Срби су почели да се досељавају у Швајцарску и у Берн средином деветнаестог века. Они нису долазили само да раде. Најпре је долазио велики број студената и студенткиња на вишу школу у Берн и Цирих. Пре и за  време првог светског рата студирао је један број Срба на Швајцарском универзитету, међу којима су били и они, који су касније у отаџбини обављали високе дужности. Између 1863. год. и 1914. године студирало је у Берну и Цириху преко 180 студената, између њих биле су и бројне жене, јер су оне у то време једино у Швајцарској могле да студирају. Тих година дошла је да студира у Берну и Цириху и Милева Марић – Ајнштајн (1875-1948). Она је била прва жена Алберта Ајнштајна и мајка његове деце.

Први Србин који је дошао на факултет у Берн био је Радослав Радић (1857-1907). Између 1903. и 1942. године дошао је један велики број студената и докторанада Српске Православне Цркве да студира на Старокатоличком факултету у Берну. Многи су касније постали професори теолошког факултета и владике у Српској Цркви као на пример: Светозар Радовановић (1906-1907), Свети Николај Велимировић (1906-1908), Владимир Марган и Милан Поповић, Радивој Јосић, Јордан А. Илић, Чедомир Теодоровић, Димитрије Димитријевић, Трипко Дукановић, Саво Дукановић, Матија Антуновић, Раде Кузманић и Михаиле Ломпар.

Почетак организовања Црквеног и друштвеног живота у Берну

Поcле другог cветcког рата, број Срба у Берну се повећао и већи број њих су били политички емигранти. Године 1947. стигао је у Берн један број образованих емиграната (професора, теолога и вероучитеља-учитеља): Борко Борчић, Предислав Кубуровић, Петар Радош, Михаило Тошовић, Јован Братић. Студирали су у Берну на Старокатоличком факултету и остали су после у Швајцарској. О доласку и постојању Срба у Швајцарској пише историчар Станимир Спасовић у Историји Српске Православне Цркве у Западној Европи где цитира Господина Петковић, који износи да се на овим територијама налази много Срба и да би била преко потребно постојање једне Црквене организације.

Поред ових емиграната Другог cветcког рата, шездеcетих година прошлог века дошао је велики број виcоко образованих cтручњака: доктора и медицинских радника. На тај начин почиње средином шездесетих година 20. века једно ново поглавље емиграције српског становништва у Швајцарској. Од 1964. године почели су да долазе сезонски радници, „Gastarbeiter“ у Берн. Многи су се вратили у матицу, али је доста њих остало.

Оснивање Српске Православне Цркве у Берну

На иницијативу Његове Светости Патријарха српског Германа и са благословом Епископа западноевропског Лаврентија основана је 1969. године Српска Православна Црква у Швајцарској са седиштем у Берну.

Након три године, 1972, седиште Црквене општине и парохије пренето је у Цирих, а у Берну је задржано редовно богослужбено место. Са оснивањем Епархије средњоевропске и доласком Епископа Константина, оснива се више Црквених општина и парохија у Швајцарској. Бернска парохија у коју је улазила цела  западна Швајцарска и Базел, са седиштем у Берну, основана је 12. јануара 1993. године, а Црквена општина за наведену територију 02. децембра 1994. године. Парохија је посвећена Светим равноапостолима и учетељима словенским Ћирилу и Методију.

Свештенослужитељи у Берну од 1969. године до 2003. године били су: протојереј – ставрофор Драшко Тодоровић, протојереј Милутин Николић, јереј Симеон Продановић, јереј Ханс Елиас Хертер, јереј Горан Ерић и јереј Станко Марковић, докторанд. У то време је администратор парохије био протонамесник Слободан Миљевић, Архијерејски намесник за Швајцарску.

Црквена општина и парохија за Берн и западну Швајцарску дели се на више парохија и Црквених општина. Дана 15. јуна 1995. године издваја се Базел као засебна Црквену општину и парохију са седиштем у Базелу. Године 1998. оснива се црквени иницијативни одбор за западну Швајцарску, а 12. јануара 2000. године оснива се Црквена општина и парохија за романску Швајцарску са седиштем у Лозани.

Црквена општина у Берну

Након издвајања појединих територија из Црквене општине у Берну 1995. и 2000. године, данашња Црквена општина обухвата следеће делове Швајцарске: кантон Берн, пола кантона Солотурн и мањи део Нојшатела, Фрибурга и Јуре. Црквена општина у Берну је организована сагласно са Уставом Српске Православне Цркве и Оквирним правилима за Српске Православне Црквене Општине у Швајцарској. Црквени одбор сходно Статутима за Српске Православне Црквене Општине у Швајцарској бира се на изборној скупштини. Ова Црквена општина је имала, и сада има, велику културно-просветну улогу међу својим верницима. С обзиром на мешовито становништво, где су наши верници мањина, Црква је утицала на вернике да се одрже у вери својих отаца. Својим радом је упућивала парохијане у познање истине, како у верском погледу тако и културном и историјском. Радећи у том правцу, Црква је остала чувар трајних вредности: вере, језика, обичаја, културе, у којој су васпитани и подигнути. Црквена општина учествује у скуповима и у дијалогу са осталим хришћанским заједницама у Берну. Вишегодошњи и садашњи председник Црквене општине је др мед. Драгослава Томовић.

Свештеник бернске парохије

Свештеник Станко Марковић је од 1999. године активно учествовао као студент у животу и раду ЦО у Берну. Рукоположен је у чин свештеника 2000. године и саслуживао је на Светим Богослужењима у Берну. Почетком 2003. године на скупштини Црквене општине једногласно је изабран за свештеника бернске парохије, који је након добијања радне дозволе 01. августа 2003. године преузео дужност пароха у Берну и одмах кренуо са организовањем активног живота и рада Црквене општине у Берну. Данас обавља и дужност Архијерејског намесника за Швајцарску.

Богослужбено место

Од 1969. године у Берну се непрекидно богослужило. Место окупљања верника у почетку је била Англиканска црква, али убрзо 1972. године, добијена је Старокатоличка Црква у Берну, у којој се редовно богослужило до 2009. године. Српска православна Црквена општина захвална је Старокатоличкој Цркви на гостопримству  које су указали, уступајући крипту у храму Светог Петра и Павла у Берну.

Свештеник Станко заједно са Управним одбором увидео је велику потребу за трајним решавањем богослужбеног места. Обављени су разговори са представницима државних Цркава Швајцарске о евентуалној могућности преузимања неке слободне Цркве. У Берну и околини није била ни једна слободна Црква, па није преостајала друга могућност него да се крене у пројект куповине земљишта и изградње храма. Након консултације са више архитеката, склопљен је уговор са архитектурским бироом „Käsermann GmbH“ из Utzenstorf-а и после више разговора покренут је 2005. године пројект за изградњу прве Српске православне Цркве у Швајцарској.

Пројекат је полако рађен, тако да је ЦО у Берну 2006. године потписала предуговор о куповини земљишта за изградњу Цркве у Белпу поред Берна. Након добијања дозволе за изградњу Цркве у српско-византијском стилу, 2007. године купљена је и освећена земља за изградњу богомоље. Сви услови су били испуњени и 01. маја 2008. године освећени су темељи Цркве у Белпу. Великим трудом и радом свештеника Станка и Управног одбора Црквене општине у Берну изградња је ишла јако брзо. Храм је био оспособљен за богослужбену употребу и 31. маја 2009. године. Његово Високопреосвештенство митрополит Амфилохије, уз присуство надлежног тадашњег Епископа, извршио је обред малог освећења храма. После тога настављено је са улепшавањем и храма и околине. Осликавање храма је почело у децембру 2010. године, а завршено у августу 2013. године. Храм одише великом лепотом, захваљујући великом уметничком делу фрескописца Војка Митрић.

Храм такође поседује и две велике светиње, део моштију Светог Владике Николаја Велимировића, чије мошти почивају у његовом манастиру у Лелићу и Ризу Преподобне мати Параскеве, поклон митрополије из Јаши (Румунија).

Парохијски дом

Црквана општина у Берну крајем 2013. године купила је у граду Берну парохијски дом у коме се налази стан за свештеника, црквеноопштинска и парохијска канцеларија и магацин за потребе Црквене општине.

Парохијски живот

Поред градитељске активности, свештеник Станко брине и о духовном живот парохијана у Берну. Он редовно посећује вернике у оквуру кућних посета, освећења водица, посета болесника у болницама, старачким домовима. Честе су и мисионарске посете затвореницима у затворима, где се воде духовни разговори. Захваљујући томе било је и случајева Свете Тајне Крштења у затвору. Редовно се одржавају предавања у Црквеноопштинској сали.

Коло српских сестара

Напретку Црквене општине у Берну и парохије Светога Ћирила и Методија, допринели су и вредни парохијани и парохијанке. Коло српских сестара је увек спремно да помогне сваку црквену и народну акцију за напредак и очување верског живота старих и младих поколења. У новој средини и у новим условима живота, српске жене и мајке увиђају потребу заједничког рада на чувању свих вредности кроз рад Кола српских сестара. Чланице су свесне да њихов рад и труд бележи и узвраћа Онај чије су награде вечне и непролазне и зато раде све без личне промоције, уздајући се у Бога и Преподобну Мати Параскеву – Свету Петку, заштитницу и молитвеницу, која их храбри. Коло српских сестара «Преподобне Мати Параскеве – Свете Петке» при ЦО у Берну основано је 05. јуна 2005. године. Чланице Кола Српских Сестара које поред бриге око послужења у Храму после службе активно учествују и у социјалним пројектима.

Веронаука

Наша Црквена општина поред напора да се изгради и улепша храм, води рачуна и о подмлатку. У договору са родитељима а са благословом надлежног Епископа од почетка школске 2008. Године, редовно се предаје веронаука у Српским допунским школама на подручју наше Црквене општине и парохије. Ту деца имају могућност да на једном месту слушају предавања из исторује и културе. Поред тога, уче да пишу и читају ћирилицу, а преко веронауке да упознају своју православну веру и обичаје. Вероучитељица, госпођа Ађена Макровић, доктор теологије, редовно држи часове веронауке у свим српским допунским школама на терену бернске парохије. Деца која посећују веронауку учествују у прославама (Божић, Свети Сава, Васкрс, Видовдан) и редовно сваке године одлазе на поклоничка путовања православним Светињама. Црквена општина у Берну поред рада са децом има такође и организован рад са омладином. Већ дуже време активна је група омладине ”Светог Владике Николаја Велимировића”, која је активна у животу и раду ове Црквене општине. Редовни су излети омадине где се држе предавања на различите актуелне теме и неизоставна је такође и дискусија и одговори на многобројан питања наше омадине. Слава омадине је Свети Николај Велимировић која се пригодно сваке године прославља.

Социјална служба

Године 2007, при Црквеној општини у Берну основана је Социјална служба за рад са парохијанима у невољи. Наша служба ради заједно са представницима Швајцарске радне групе „Alter & Migration“ у граду Берну, где ЦО Берн представља др Ађена Марковић. Дана 28. новембра 2008. године представили смо на „Workshop“ пред више од 100 представника великих Швајцарских институција (Caritas, Pro Senecute, SRK, Spitex, usw.), живот и рад наших старијих у Швајцарској.

Црквена општина у сарадњи са Чланицама Кола Српских Сестара и омаладином Светог Владике Николаја  учествује у социјалним и хуманитарним активностима. У више наврата прослећено је у отаџбину (болницама, манастирима и другим удружењима) више огромних пошиљки медицинске робе и друге помоћи.