Крстовдан у Бечу

И ове године, Празник Воздвижења Часног Крста Господњег прослављен је у Бечу у великој радости. Празнично вечерње је у славном Саборном храму служио јереј Славиша Божић, настојатељ храма, уз свечано појање певнице којом је управљао Његово Преосвештенство, Епископ аустријско-швајцарски, Господин Андреј.

После отпуста вечерње службе Владика Андреј се најпре обратио вернима кратком поуком о великом Празнику, а затим позвао све присутне у Црквену салу епархијског дома на предавање о својој првој канонској посети Црквеној општини Трсту и Италији, уз приказивање слајдова. После кратког увода, у коме је осликао општу слику нашег живота и димензију савремених изазова, Епископ је детаљно и на занимљив начин представио храм светог Спиридона у Трсту, тамошњу хришћанску заједницу, пре свега труд и залагања Црквеног Одбора који достојно наставља дело својих славних предака. Срби у Трсту су у својој историји претрпели нажалост и страдања, па и несрећне поделе и разне тешкоће. У предавању нису заборављене ни мање мисионарске парохије, попут Милана, Удина или парохије у Вићенци. Сав српски народ који живи на просторима Италије и Малте био је на овом предавању предмет пажње и љубави народа и Цркве у Бечу, на челу са својим заједничким Архијерејем. Након предавања, уследила су бројна интересантна питања и стручни одговори Епископа Андреја, на општу корист и радост окупљених.

Сутрадан, на сам Празник Воздвижења, Владика Андреј је у храму Васкрсења Христовог, у другом бечком округу, служио Свету архијерејску Литургију. Епископу су саслуживали братство храма и епархијски ђакон отац Милош Ждралић. Храм је био препун благоверног народа и деце школског узраста, предвођене својим вредним и ангажованим вероучитељима, поводом најављеног Молебна на почетку нове школске године. У својој беседи Владика је истакао да није случајно што је овај Призив Светог Духа на почетку нове школске године организован управо на Празник Крста, јер је Крст Господњи међу Апостолима и следбеницима Христовим најпре био символ неразумевања и збуњености. Тај исти Крст, међутим, постао је симбол славе и јавља се свету као ново знање, као измирење и просвећење.

Светој Чаши су приступили многобројни причасници, најпре деца и омладина. После коленопреклоне Молитве и кропљења освећеном водом, уследило је послужење у црквеној сали. Том приликом Епископ је надахнуто говорио деци о важности и потреби образовања и похвалио њихове учитеље који се труде да им пренесу и знање, али и просвећење у Христу.